2006.09.25 Томина Пећина
До сазнања о Томиној пећини дошли смо преко једног чланка са интернета који је био за нас довољно инспиративан, и првом слободном приликом смо се упутили ка овом објекту, с` јесени прошле године. Сам улаз у заоставштину сељака Томе из Рготине било је поприлично тешко наћи, јер се исти налази на обронцима Рготског Камена, огромног каменог масива на путу Зајечар-Бор преко села Рготина. По налажењу заиста уског улаза у пећину, поздравило нас је друштво старих крвопија (тј.поданика Грофа Дракуле, како предања и легенде народске кажу) које се, вероватно осетивши наше присуство, слило у један канал пречника не већег од пола метра.
Улаз у Лисичји пролаз!
Тај пролаз, познатији под називом Лисичји пролаз, крио је улаз у даље дубине подземља Томине пећине. Није било нимало лако проћи, морало се пузити по блату неколико метара, притом не знајући шта нас доле чека. Да се не лажемо, осећање страха од затвореног простора и, на моменте, немогућност померања удова како бисмо ми желели, учинило је да нам не буде свеједно у том каналу. Схвативши да само прибраност и полагано мигољење доноси резултате, успели смо и то да пребродимо. Пећина је иначе веома уска, са красним накитом и прелепим бојама, али, авај, фотографије ипак не могу да дочарају то драгоцено искуствено уживање у оваквим пределима.
Нешто пећинског накита…
До краја пећине нажалост нисмо могли доћи, јер се ваљало спустити низ готово вертикални амбис од двадесет метара, што без одговарајуће професионалне опреме ипак не треба покушавати. Остало нам је било једино да замишљамо контуре и величину последње дворане (тзв.Дворана слепих мишева) до које нисмо могли доћи, а о којој смо само читали на интернету.
.
Галерија слика из Томине Пећине и Рготског Камена - овде:
http://sais.fotopic.net/c1210066.html (у новом прозору)